Finansije i Osiguranje - Srbija

Porez od pevača vredi koliko i 20 kvadrata u Beogradu na vodi

Ekskluzivno naselje Beograd na vodi po čaršiji već zovu „Beograd na estradi”. Razlog – folkeri se već odavno po tabloidima hvale da su postali vlasnici i po nekoliko skupih nekretnina na ovoj lokaciji.

Obični građani ovim stanovima i dalje mogu da se dive samo s reke. Jer, s prosečnom, mesečnom zaradom od 426 evra treba im mnogo godina rada i štednje da bi sebi mogli da priušte i najmanji stan na ovoj prestoničkoj lokaciji.

Međutim, zvanični podaci o tome koliko estrada zarađuje u velikom su raskoraku s načinom života njenih poslenika o kome otvoreno pričaju. I dok se s jedne strane horski hvale da redovno plaćaju porez, podaci Poreske uprave svedoče da su za prvih šest meseci ove godine po osnovu zaključenih ugovora za izvođenje zabavne i narodne muzike estradni umetnici prijavili 64. 817 295,69 dinara, ili oko 550.000 evra..

Istovremeno su izvođači narodne i zabavne muzike za šest meseci platili porez na dohodak građana u iznosu od 7. 722 429,93 ili 65.000 evra, koliko košta 20 kvadratnih metara u novogradnji na vodi. Za plaćanje poreza na dodatu vrednost izdvojili su 609.998,99 dinara – 5.170 evra, dok su za doprinose za obavezno socijalno osiguranje uplatili oko 50.000 evra ili 5.904.762,37 dinara.

Na pitanje gde onaj ko nastupa plaća porez – u Srbiji ili u inostranstvu, u Poreskoj upravi za „Politiku” kažu, da je na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana, isplatilac dužan da sa pevačem zaključi ugovor na osnovu koga će poreznicima do petog u mesecu dostaviti pisano obaveštenje o tome. Uz to, moraju da dostave i kopiju svih zaključenih ugovora za prethodni mesec.

Ukoliko pevači i estradni umetnici nemaju zaključen ugovor ili ako Poreskoj upravi u propisanom roku ne dostave pisano obaveštenje o tome poreznici izriču meru privremene zabrane rada od 30 dana.

U Poreskoj upravi naglašavaju da se isplatiocima prihoda ne smatraju oni koji za sopstvene ili potrebe svoje porodice angažuju interpretatore, ansamble i orkestre, imitatore, iluzioniste, menadžere… Dodaju da prema važećom zakonu obavezu plaćanja poreza imaju pravna i fizička lica koja obavljaju registrovanu delatnost u ugostiteljstvu, turizmu, a u svojim ili zakupljenim objektima organizuju nastupe.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, potvrđuje da do petog u mesecu estradni izvođači imaju obavezu da Poreskoj upravi dostave obaveštenje o zaključenim ugovorima za prethodni mesec.

Uprkos visokim kaznama, koje idu i do 60 odsto visine honorara stepen sive ekonomije na estradi je i dalje veoma visok, naglašava prof. Goran Radosavljević

– Minimalni porez koji plaćaju oni koji ih angažuju je oko 200 dinara 17 odsto od ugovorene sume. Taj porez plaćaju svi koji u Srbiji angažuju izvođače. Tokom prošle godine vlada je izmenila odluku o primeni posebnog kolektivnog ugovora za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu. Cilj je bio da se uvede dodatni red u ovoj oblasti – objašnjava naš sagovornik.

Prema odluci, vlasnici ugostiteljskih objekata dužni su da pre svakog nastupa sklapaju posebne ugovore o delu sa pevačima i muzičarima, a najmanja dozvoljena visina honorara za svakog pojedinačno je 1.200 dinara, kaže profesor. Onaj ko nastupa u inostranstvu, taj porez plaća tamo prema pravilima te države.

– Obavezu prijave poreza imaju oni koji angažuju estradne umetnike. Ukoliko ugostitelj dovede muzičara koji nema regulisane ugovorne odnose sa njim na propisani način, moraće da plati dažbine koje iznose čak 60 odsto od visine honorara. Posebni timovi inspektora kontrolišu rad ugostiteljskih i drugih objekata koji angažuju izvođače sa ciljem da se sprovede ovaj propis i smanji stopa sive ekonomije u ovoj oblasti – objašnjava naš sagovornik.

– Ova regulativa je svakako doprinela smanjenju neplaćanja poreza na estradi. Međutim, slična regulativa postoji više od decenije i rezultati su i dalje slabi. Naime, moguće je da se utvrdi naknada niža od stvarne i da se porez plati na minimalni iznos. Uprkos visokim kaznama, koje su i do 60 odsto visine honorara, mislim da je stepen sive ekonomije u ovoj oblasti i dalje veoma visok – naglašava Radosavljević.

I mnogo uređenijim zemljama, dodaje, nije lako da se izbore za utajom poreza u ovoj oblasti. Neretko se dešava da se naknadnom kontrolom utvrdi da je neki pevač, glumac ili sportista utajio porez.

– Ono što je ključno jeste unakrsna kontrola izvođača i onih koji izvođače angažuju. Primera radi, ako je angažovan pevač koji je napunio Arenu, lako može da se izračuna koliko je para zaradio od prodaja karata i sponzora. Ako nema ugovor sa izvođačem jer je plaćen na ruke država će naplatiti porez na ceo iznos. Znači da mu je u interesu da zbog visokog poreza prijavi koji deo zarade je otišao izvođaču. Unakrsnom kontrolom i strogim kaznama moguće je jednim delom uvesti red u ovu oblast – navodi ovaj profesor.

Adis Gojak, menadžer, kaže, da velika imena na estradi koja organizuju koncerte u arenama, na stadionima, u Centru „Sava”, Domu sindikata, i ne pomišljaju da utaje porez. A i da pomisle to je danas nemoguće, jer su s jedne strane pooštrene kontrole poreznika, što ranije nije bilo tako, a s druge prodaja ulaznica ide kontrolisano preko Eventima i poreznici u svakom času tokom kontrole mogu da utvrde koliko je karata prodato.

– Ukoliko nastupaju u inostranstvu, pevači tamo i plaćaju porez. I obrnuto, ako pevaju u Srbiji ovde su u obavezi da ga izmire. Na zahtev poreznika u Srbiji, oni moraju da imaju dokaz da su platili porez u mestu gde su nastupali – objašnjava računovođa Slobodan Pavlović.

On tvrdi da što se toga tiče nije problem sa velikim i poznatim zvezdama, već sa onima koji sebe nazivaju menadžerima, a tokom godine otvore i zatvore po četiri-pet agencija za organizovanje nastupa, pa je pravo pitanje koliko se tu utaji poreza.